Zaboravili ste lozinku?    Registriraj se
Posavski treking:: 35km na 30 stupnjeva - bez vode!
(Rejting 0 od 5)
Trekking
Autor: Kristijan Šivak   
Ponedjeljak, 04 Kolovoz 2008 12:49
Nakon 18 hrvatskih ultra, 48 sati Sljemana, Traverse, Davosa i Tour de Mont Blanca, iskusni pisac ovih redaka odlučio se za revolucionarnu taktiku - krenuti bez vode pri temperaturi od 30-tak Celzijevaca! To je mom starom i debelom tijelu pomoglo da pukne još pri usponu na prvu KT (Veliko Kozje), a dojam jadnosti povećavao je Juraj koji je pri najvećim strminama skakutao oko mene berući gljive!?!
Posavski treking. Ujedno i povijesni - prvi slovenski treking koji se ubraja u hrvatsku treking ligu održao se nedaleko od hrvatske granice u brdima sjeverno od Save, odnosno Krškog i Sevnice. Staza nešto humanija što se dužine tiče nego što je slučaj kod nas (oko 35 km), ali zelo zahtevna (više od 2 tisuće metara uspona) i prelijepa - s puno single track planinarskih stazica.

Nakon 18 hrvatskih ultra, 48 sati Sljemana, Traverse, Davosa i Tour de Mont Blanca, iskusni pisac ovih redaka odlučio se za revolucionarnu taktiku - krenuti bez vode pri temperaturi od 30-tak Celzijevaca! To je mom starom i debelom tijelu pomoglo da pukne još pri usponu na prvu KT (Veliko Kozje), a dojam jadnosti povećavao je Juraj koji je pri najvećim strminama skakutao oko mene berući gljive!?!

Do Lisce, druge KT, još sam se koprcao u prvom dijelu poretka zahvaljujući orijentacijskim pogreškama "konkurenata", pritom dobrano opizdivši glavom u jednu debelu granu (buča je još tvrda!), no kad sam se tamo skoro ispovraćao nakon litre vode na eks, koje sam se dokopao poslije dva i pol sata dobrovoljnog žeđanja (Mukki mi je nudio vodu, no em nije fer ljudima otimati vodu koju tegle, em 'ko mi je kriv - treba ispaštati poradi vlastite gluposti), pala je odluka da će nastavak biti malo jača šetnjica.



Umjesto da se primim Nuše i za njom nastavim do cilja, meni se baš nije htjelo, pa čak ni kad me pretrčala gospođa Horova. Umjesto toga, spopala me ideja spustiti se s hrpta na cestu puno prije nego što je to bilo potrebno i kad sam već krenuo, odvratila me pomisao da je Bojan stazu povukao po najljepšim stazama tamošnjih planina, a ja se, idiot, želim taljigati po cesti. To se na kraju i dogodilo, ali ipak puno kraće, a pri divljem spustu kroz granje i koprive prema cesti izgubio sam bidon, tako da sam ovisio o vodi uz stazu ili o birtijama tipa one u selu Podgorje gdje unutra nema nikoga pa se lijepo sam poslužiš vodom.

Prema KT 3 (Veliki Javornik - 1023 m n/v) i najvišoj točki utrke opet se nađoh u čoporu trekera, a malo prije 4. i posljednje KT prije cilja (Planinska koča na Bohorju) i taman kad je počela kiša, sretoh jedini ženski tim u utrci, Gogu i Žanu iz pohodniške kategorije. Žderonju nije bilo teško nagovoriti da malo zasjednemo na juhicu i štrudlicu, a već je pala i odluka o zajedničkom špancirungudo cilja, koju je promijenio Deki odjednom se pojavivši u domu, iako sam mislio da je više od pola sata ispred mene, no on je odlučio napustiti Nušu, krenuti na svoju ruku i pritom grupicu koja ga je pratila odvesti u krivom smjeru.

I tako smo Deki i ja odlučili malo jače otrčati do cilja, usput pokupili i Branka te pokušali utrku završiti jednom orijentacijskom briljanterijom. Što je najbolje, Deki je odredio azimut i doveo nas direktno na cilj, no problem je u tome što smo očekivali da ćemo ići nizbrdo (da, to je onaj problem retardiranih orijentacista vonabija - kako znamo spušta li se teren ili diže?), a išli smo uzbrdo. Naravno!, kad smo azimut uzeli od križanja puta i potoka, a od potoka se teren može jedino dizati - to nam je palo na pamet tek kad smo se našli na terenu koji se diže - dakle, strašno!!! Još smo i dvaput preskakali ogradu, što je bilo sasvim izlišno, plašeći pritom jelene, srndaće, košute, srne, što li su već bili, umjesto da smo jednostavno hodali uz ogradu s vanjske strane. Al' da nema takvih pizdarija, ne bi treking bio tako zabavan.



Pobijedio Mlakar s bolesno dobrim rezultatom, Mukki izvrstan treći - u cilj došao s Nušom, koja je prva žena, no na diobi trećeg mjesta u apsolutnoj kategoriji! Najbolji tim je bračni par Smokvina - Hanza.

Atmosfera za vrijeme i nakon utrke klasična trekerska - znači više nego ugodna i vidimo se druge godine, ne na istoj stazi, ali opet negdje u blizini.

Šećer na kraju bio je povratak kući: lagana vožnjica preko starog prijelaza u Bregani, uz preslušavanje najkuruzastijih hitova iz 80-tih i natjecanje između Juraja, Mukkija i mene tko će se sjetiti više bizarnih podataka o grupama, pjevačima i pjesmama iz tog razdoblja i glasno puštanje istih iz auta na parkingu kod Bille uz kavicu iz Mc Govnardsa... Trekeraj remembers eighties!!!

Link na Slavekove slike imate ovdje.

___


Bojan Jevševar

Poročilo o Posavskem trekingu

Posavski treking se je rodil kot ena od mnogih idej, ki se rojevajo med vzdržljivostnimi treningi, iz želje, da bi prijateljem in sotekmovalcem pokazal lepo progo po Posavskem hribovju. Ker nisem vajen velikega obiska na tekmah, ki jih organiziram, sem na začetku zastavil zadevo kot malo bolj množičen trening. Potem so mi pa hrvaški trekerji pokazali veliko zanimanja, pa še Slovenska treking liga se je pojavila in že v prvem letu pokazala, da je ljubiteljev tovrstnih doživetij veliko več, kot sem mislil, in prisiljen sem bil dvigniti svoj organizacijski nivo vsaj malo bliže popolni organizaciji, kakršno so imeli prvi trije organizatorji slovenskih trekingov. Na začetku sem mislil, da zaradi dopustniških mesecev tekmovalcev ne bo veliko, na koncu pa se je izkazalo, da zaradi dopustov samo jaz ne bom imel dovolj pomočnikov.

Kakorkoli že, 1. Posavski treking je izpeljan, večina tekmovalcev od 70, kolikor jih je štartalo, je pohvalila progo, vsi, celo najboljši, so bili zadovoljni, da ni bila daljša in težja, vsem je teknila domača hrana na turistični kmetiji, zato mi ni žal truda, da smo logistično izpeljali tekmo tako kot smo jo. Brez političnih pokroviteljev seveda nismo mogli imeti tako lepega vremena, kot je bilo v Lučah, zato nas je popoldan malo zmočilo, ampak nekaterim ultrašem je ohladitev na progi mogoče celo prijala.

Rezultati govorijo zase. Faktorja poznavanja domačega terena se tokrat ne da zanikati, kajti zmagali so domačini: v pohodniški kategoriji je suvereno zmagal Stane Špec iz Brestanice, ki je sicer vrhunski rekreativec, a polurne prednosti ne bi pridelal brez odličnega poznavanja Bohorja, saj je bil prvič na trekingu. V ultra je zmagala brežičanka Anica Hribar, ki je izkušena trekerka, a Eneje Osterman iz Ljubljane in Magde Horove iz Češke verjetno ne bi premagala, če bi na progi naredila kakšno orientacijsko napako. Tudi k ultra zmagi Mateja Mlakarja je poleg tega, da mu je dihal za ovratnik Robert Pobežin, pomagalo odlično poznavanje domačih hribov, saj je Matej kot planinec še veliko bolj izkušen kot maratonec. Med pohodnicami je zmagala kamničanka Polona Štritof, saj v njeni kategoriji ni bilo nobene domačinke.

Ker me zadovoljni tekmovalci osrečujejo, lahko zapišem že vabilo na 2. Posavski treking v Kostanjevico na Krki in Gorjance v letu 2009. Datum pa bo seveda prilagojen Slovenski treking ligi, saj ni dvoma, da je to še en zelo uspešen projekt na slovenski športni sceni.

1. Posavski gorski ultramaraton (treking)

Organizator: Orientacijski klub Brežice
2. avgust 2008
Tekmovanje je štelo za Slovensko treking ligo in za Hrvaško treking ligo
Udeleženci: 48 Slovencev, 20 Hrvatov in 2 Čeha

Štart pohodniške kategorije: Blanca
Štart ultra kategorije: Zidani Most
Cilj in zaključek prireditve: Turistična kmetija Plahuta, Kališovec

Vsaka kategorija je imela štiri kontrolne točke.

___

Rezultati::








 
KOMENTIRATI MOGU SAMO PRIJAVLJENI KORISNICI, PRIJAVITE SE ILI REGISTRIRAJTE!
Podijeli ovaj članak (google, twitter, facebook...)
Adventure Sport Portal on Facebook

ZADNJE SA FORUMA

ZADNJI KOMENTARI







AS Forum!

MARKETING

Rubrike

Mi na Adventure Sport portalu želimo svijet učiniti boljim mjestom za život!
Animus 2005. Sva prava pridržana. Članci i fotografije u vlasništvu su Adventure Sport Portala, osim ako nije drukčije naznačeno. Stavovi autora članaka nisu nužno i stavovi uredništva. Ne preuzimamo odgovornost za moguću izravnu ili neizravnu ozljedu ili štetu proizašlu iz sadržaja na Adventure Sport Portalu.